KRATKA ISTORIJA ŠTAMPE

posted in: ZANIMLJIVOSTI | 0

ŠTAMPA U STARIJE DOBA

Do danas još nije tačno utvrđeno od kada datira mehaničko umnožavanje rukopisa na tlu Evrope. Neki istraživači beleže mogućnost postojanja štampe u Evropi već u XI i XII veku, ali su verovatnije pretpostavke onih, koji navode da se počeci štampe javljaju u XIII veku. Tadašnja štampa sve do polovine XV veka, vršena je samo sa drvoreza (Xylotypie). Na uravnjenim i dobro uglađenim daskama tvrdoga drveta, crtana su u negativu slova, slike i figure razne ornamentike. Crtežima snabdevane daske izdubljivali su ručnim alatom drvoresci (ksilografi), otstranjujući sa njih sve čiste površine oko crteža. Pri tom radu svi potezi crteža ostavljani su netaknuti u reljefnom obliku, u visini pređašnje površine obrađivane daske. Tako izrezbarene daske sadržavale su po cele stavove ili cele stranice izvesnog dela, namenjenog za umnožavanje putem štampe.  Ubrzo posle početka štampe od drvoreza, uvedene su u upotrebu i bakarne, a kasnije i druge metalne ploče. Obrađivanje i izrađivanje crteža na metalnim pločama (metallotypie), vršeno je na isti način kao i na drvenim daskama. Premazivanje izrezbarene ploče bojom, vršeno je poluloptama, prevučenim mekim kožicama i snabdevenim drvenim drškama za ruku. Preko drvoreza ili metalnih ploča, premazanih bojom polagan je list papira, a preko njega tanka dobro uglačana meka kožica. Da se sa drvoreza izvrši prenos otiska na papir, trebalo je preko prekrivene kožice oprezno trljati uglađenom kosti, pazeći da se pri tome položeni list papira na drvorezu ne pomakne i prenos ne udvostruči. Ovaj način umnožavanja bio je dosta nesiguran. Štampa trljačima vršena je samo sa jedne strane papira, jer od pritiska trljača, na drugoj strani papirasu se poznavali utisnuti tragovi slova i oštrih linija drvoreza. Jednostrano odštampani listovi lepljeni su poleđinama jedan za drugi, da bi predstavljali jedan obostrano otštampani list.

Po svim znacima, izgleda da je ovaj način veštine štampe prenesen oko XII ili XII veka iz Kine, gde je ona bila poznata već u IX veku. Neki istoričari tvrde da je kineski car Tai-Čong godine 980 po Hristu u svojoj biblioteci imao oko 40.000 otštampanih svezaka i knjiga.  Najstarija kineska štampana knjiga potiče iz doba između 890 i 925 godine po Hristu.

Drugi i češći, a i mnogo stariji način umnožavanja spisa i knjiga, vršen je kaligrafskim prepisivanjem štiva i precrtavanjem slika. Ovaj je rad vršen na dvorovima vladara i velmoža i njime je stalno bilo uposleno desetinama, pa i stotinama najizvežbanijih prepisivača kaligrafa. Umnožavanje rukopisa prepisivanjem, postojalo je i  u doba pre Hrista. Starogrčki filozofi u svojim delima na tri stoleća pre Hrista, navode da su se u to doba u Ateni bavili umnožavanjem i prodajom knjiga „bibliopoli“, što bi značilo knjižari-izdavači. Umnožavanje je vršeno prepisivanjem sa originalnih rukopisa ili pređašnjih prepisa. Prepisi su vršeni na trakama širokim 15 do 25 cm, izrađivanim od lika, papirusova lista, pergamenta ili kože, a lepljene su krajevima jedna za drugu, do potrebne dužine i savijane u svitkove.

U starim vekovima posle osvajanja aleksandra Velikog , umnožavanje i trgovona prepisivanom literaturom bila je najživlja u Aleksandriji, u Egiptu, a u doba Rimske imperije, kada je Rim postao glavno sedište kulturnog sveta, bibliopoli su u njemu snažno razvijali poslove umnožavanja i prodaje spisa.

Posle raspada Rimskog carstva, invazijom varvara, znatno je opalo interesovanje za knjigu i pismenost. Za dugo vremena umnožavanja su uglavnom ograničena na prepisivanje pobožnih i crkvenih knjiga u manastirima. Prepisivanja su vršena po diktatu. Jedan bi iz originala čitao a ostali su pisali. Već u XI i XII veku prepisivanje crkvenih knjiga bilo je razvijeno i u srpskim manastirima. Jedan od naših najstarijih pisanih, a ujedno i najlepših spomenika iz srednjeg veka jeste Miroslavljevo jevanđelje.

Miroslavljevo-jevandjelje-svetigora-com-stamparija novi sad-grafoplast-josic

Za humskoga kneza miroslava, Nemanjinog brata, pisao ga je dijak Gligorije u dobu između 1169. i 1197. godine. Drugi isto tako značajan spomenik je Dušanov zakonik, proglašen na saboru u Skoplju 1349. godine.


Dushanov-Zakonik-stamparija novi sad-grafoplast-josic

Pisanje dokumenata vršeno je na pergamentu. Za prepisivanje knjiga uglavnom je upotrebljavan papirus, a ređe pergament, jer je ovaj drugi bio i znatno skuplji. Boje su pripremane u vidu raznih tečnosti. Za ispisivanje slova običavana je upotreba crne boje, a za važnije reči i rečenice i manje inicijale crvena boja (cinober). Za veće inicijale i ornamentiku, upotrebljavane su, pored crne i crvene još i druge šarene boje. Na mnogim do sada saguvanim starim spisima i knjigama, boja pisma i crteža manje ili više je izbledela, ali ima i takvih, da se na njima i nakon više od deset vekova, neverovatno dobro očuvala puna jasnoća boje, što svedoči da je u to doba bilo i vanredno dobrih veštaka u pripremanju boje. Do V veka pisanje je vršeno zarezanim, na vrhu dobro zaoštrenim i malo rascepljenim trskama. Od V veka pa do XVIII veka pisalo se guščijim perima ili perima drugih ptica iako je metalno pero bilo poznato još u X ve

GUTEMBERG

Tek 1440. godine dolazi do značajnog usavršavanja štampe. Te godine Johan Gutemberg (Johannes Gensfleisch zur Laden zum Gutenberg) izumeo je jedan ručni aparat pomoću koga je od rastopljenog olova ilivao pojedinačno odvojena slova u obliku sličnom današnjima. Osim toga, on je konstruisao i jednu drvenu presu za štampu. Pomoću njegove prese otisak se vršio samo jednim pritiskom ravne ploče, umesto dotadašnjeg nesigurnog trljanja koštanim trljačima.

Johannes Gensfleisch zur Laden zum Gutenberg-stamparija novi sad-grafoplast-josic-kratka istorija štampe

Johan Gutenberg, drugi sin Frilov i Elzin, rođen je u Majncu (Mainz) u vremenu između 1394. i 1397. godine. Poreklom je iz vlastelinske porodice. Njegovi preci su nosili ime Genz-flajš (Gensfleisch). Ime Gutenberg dobija porodica po dvorcu „Gutenberg“, koji je prešao u njihov posed ženidbom Petersmana, dede Johanovog. 14. marta 1434. godine u Strazburu (Strasbourg) oženio se Elenom fon Inerin Tire, iako je brak već 1437. godine razveden. Prvih godina svog boravka u Strazburu Johan se bavio glačanjem dragulja i ogledala. Svoju prvu ručnu presu za štampanje izradio je u Strazburu 1441. godine. Posle nekoliko neuspelih pokušaja da u ovom gradu dođe do kapitala za osnivanje štamparije  on u proleće 1444. god. napušta Strazbur. Od svojih srodnika dobija 150 zlatnih forniti, koje u Mjncu ulaže u uređenje štamparije. Po pronađenim ostacima raznih tiskanica iz doba 1448-50 vidi se da je izum štamparstva u tim godinama u Majncu već ostvarem.

Gutenberg uspeva da za štamparstvo zainteresuje bogataša Johana Fusta (Johann Fust). Ovaj ulaže 800 forinti u zajedničko preduzeće ali uz uslov zaloga celokupnog uređaja štamparije i svih štamparskih izrađevina, kao garancije za taj uloženi kapital. Za taj novac Gutemberg kupuje pergamenta za štampu, metal za slova i nabavlja ostale potrebe da bi štampanje moglo početi. Iz Pariza za svog pomoćnika poziva Petra Šefera (Peter Schoffer) odličnog crtača slova i veoma spretnog rezbara metala. Po dolasku Fust uviđa da bi sa Šeferom mogao raditi i bez Gutenberga i on ga proglašava trećim ortakom. Pri osnivanju svog preduzeća on nije mnogo polagao na pismene ugovore, nego se oslanjao na časnu reč. Ipak iz spora sa Fustom izlazi bez svog izuma i bez novca.

Dobivši skromnija novčana sredstva od Konrada Humera (Hummer) ponovo je osnovao svoju štampariju ali u znatno manjem obimu od pređašnje. U nedostatku sopstvenog kapitala, a pod teretom duga, ni u drugoj štampariji nije napredovao.Godine 1460. štampao je „Catholicon“ u štampariji koja je pod njegovim imenom vođena ali nije bila njegovo vlasništvo.

Najstarija knjiga za koju je dosad utvrđeno da spada u Gutembergove radove jeste „Donat“. Na stranicama ove knjige štampano je po 27 redaka. Od knjige Donat u originalu postoje samo još neki listovi sačuvani u narodnom muzeju u Parizu. Među ostalim delima koje je on štampao bile su knjige „Opomena hrišćanstvu protiv Turaka“, Sveto pismo (Bibilja) u tri izdanja, po 36, 42 i 45 redaka na svakoj stranici. U svojoj drugoj štampariji štampao je i „Liturgijski psalir“ od koga se ostaci jednog nepotpunog primerka nalaze u Narodnoj biblioteci u Parizu.

Gutembergova Bibilja štampana po 42 redaka na stranici danas važi i kao najskuplja knjiga na svetu. Do pre nekoliko godina jedan primerak ovog Svetog pisma čuvan umanastiru sv. Pavla u Koruškoj koji ga je prodao vladi SAD-a za cenu od 1.500.000 dolara
Više o tome na http://www.hrc.utexas.edu/exhibitions/permanent/gutenbergbible/

istorija štampe - Gutembergova biblija -Harry Ransom Center at the University of Texas at Austin-stamparija grafoplast-josic-novi sad

Godine 1462. Adolf fon Nasau sa vojskom je ušao u grad Majnc i potpuno ga razrušio i spalio. Tom prilikom Gutenbergova štamparija ostala je pod ruševinama. Iz sažaljenja nadbiskup Adolf fon Majnc primio je 1465. godine Gutenberga u svoju službu, kako bi ga zaštitio od bede. 1468. godine on umire kao siromašan i oronuo starac.
Više o Gutengergu možete prošitati na http://www.gutenberg-museum.de/index.php?id=29&L=1

Među istoričarima postojala su znatna neslaganja oko toga kome treba pripisati u zaslugu izum pokretnih slova. Kad su nemački istoričari svetom počeli prenositi slavu Johana Gutenberga pojavili su se holandski učenjaci tvrdeći da je prvi i pravi pronalazač štampanja pokretnim slovima i presom, njihov zemljak Laurens Janson Koster (Laurens Janszoon Coster). Koster je rođen u Harlemu 1370. a umro je 1440. godine.

štampa u Harlemu-kratka istorija štampe-štamparija-grafoplast josic-novi sad

Belgijanci su pokušali da pripišu taj izum svom zekljaku Johanu Britu (Johan Britto). Italijani su tvrdili da je Marko Polo nasvom putovanju po Kini upoznao tajnu štampe i po povratku u Evropu preneo je Pamfilu Kastaldu (Pamphilius Castaldi). Prvim pravim pronalazačem pokretnih slova u svetu smatra se kineski kovač Pi Šeng. On je još 1041. godine izrađivao za štampu pojedinačno odvojena slova iz pečene gline, a kasnije takva slova izrezivao od drveta i metala. Do tog vremena i kinezi su štampu vršili sa celih drvoreza, metalnih ili kamenih ploča.

Prva knjiga na kojoj je naveden tačan naziv štamparije u kojoj je štampana jeste Psaltir, štampaona u štampariji Fusta i Šefera u Majncu 1457. godine. Gutembergovim izumom ustanovljeni su osnovni metodi vršenja štampe koji su prethodili današnjima. Međutim, tajna Gutenbergovog izuma nije bila svima dostupna. Sam Gutenberg i njegovi ortaci čuvali su tajnu metodu svog rada i ona je ostala tajnom i narednih dvadeset godina. Iako je Gutenbergov izum bio od naročitog značaja za doba u kome je nastao štamparstvo se nije moglo slobodno razvijati. U to vreme Evropom su apsolutistički vladali autokratski vlastodršci. U zemljama gde su oni prepoznali štamparstvo kao unoso ono se moglo slobodno razvijati, međutim u ostalim zemljama ono je proganjano kao nepoželjna delatnost. Kako je sveštenstvo, koje se uglavnom bavilo umnožavanjem knjiga, prepoznalo štrampu kao sredstvo koje će ih zameniti u ovaljanju dužnosti, ono se i prvo i najglasnije pobunilo protiv štampe.

Osetniji razvitak štampe počinjao je u državama zajedno sa napretkom demokratizma. Od pojave štamparsta u Evropi do pojave prvih štampanih novina prošlo je punih 100 godina. Prvi štampani dnevni list počeo je izlaziti u Parizu maja 1631. godine. Bio je to La Gazette. U Frankfurtu je 1658. godine izlazio list Frankfurter Gazette. U britanskom muzeju čuva se jedan list The English Mercury izdat 1588. godine. Ipak, mora se priznati da su prve štampane novine u svetu, zapravo štampene u Kini. 896. godine u Pekingu izlazi list King Ku. Drugi list King Pao počeo se štampati 1366. godine i izlazio je sve do polovine 1934.

Leave a Reply