Grafoplast Josic - Štamparija Novi Sad

NASTANAK PostScript -a

PostScript

Kako bi pravilno ocenili značaj jezika PostScript, neophodno je poznavati, šta se događalo na tržištu pre njegovog pojavljivanja. U to doba, ako vam je bila neophodna štamparska oprema, morali ste da se obratite kompaniji Acme Typesetters ili nekoj sličnoj i da kupite od njih opremu, koja je bila potpuno nekompatibilna sa opremom drugih proizvođača.
Ako ste kupili PC, za njega ste mogli da nabavite matrični štampač, koji je mogao da odštampa niskokvalitetne rasterske simbole. Teoretski na njemu ste mogli da odštampate i slike ali je njihov kvalitet bio apsolutno neprihvatljiv čak i za ličnu upotrebu, a o profesionalnoj i da ne govorimo.

Istorija PostScript počinje u Parc-u, istraživačkom institutu kompanije Xerox, gde su nastale mnoge računarske tehnologije: laserski štampač, grafički interfejs, ethernet mreža i mnoge druge. Jedan od vodećih inženjera bio je Džon Vornok (John Warnock). On je razvio jezik nazvan „Interpress“, koji se koristio za upravljanje Xerox-ovim laserskim štampačima. Džon Vornok i njegov rukovodilac, Čarls „Čak“ Geške (Charles Geschke), izgubili su dve godine u pokušajima da nagovore rukovodstvo Xerox-a da od Interpress naprave komercijalni proizvod. Kada to nije urodilo plodom, njih dvojica su napustili Xerox i krenuli su u samostalni posao.

Čak Geške i Džon Vornok PostScript

Čak Geške i Džon Vornok

Vornok i Geške su nazvali svoju kompaniju Adobe, po imenu male reke, koja protiče pored kuće Vornoka u Los-Altos-u u Kaliforniji. (o njima pročitajte na  https://en.wikipedia.org/wiki/John_Warnock i https://en.wikipedia.org/wiki/John_Warnock ). U početku su Vornok i Geške planirali da sami naprave moćan štampač, ali su zatim shvatili, da je bolje da razvijaju sredstva, koja će pomoći drugim proizvođačima da upravljaju svojim štampačima. Adobe-u je trebalo 20 čovek-godina, da razvije i usavrši PostScript, jezik za upravljanje izlaznim uređajima, takvim, kao što su laserski štampači i osvetljivači.

PostScript je izbačen na tržište 1984 godine. U početku se zvaosamo PostScript. „Level 1“ je naknadno dodato kako bi se
razlikovao od kasnijeg Level 2. PostScript – je veoma moćan jezik,koji pomalo liči na programski jezik visokog nivoa Fort. Od početka PostScript je zahtevao veoma snažne računske kapacitete.. U praksi, već posle nekoliko godina PostScript štampači su imali moćnije procesore nego računari na
koje su oni bili priključeni PostScript je imao nekoliko neospornih prednosti u odnosu na druge sisteme: PostScript je mašinski nezavisan. To znači da PostScript datoteka može da se izbaci na bilo kom PostScript-uređaju. Na laserskom štampaču dobićete 300 tačaka po inču, ali ta ista datoteka će
izgledati daleko bolje ako je izbacite na osvetljivaču filmova sa rezolucijom od 2400 tačaka po inču. Za korisnika je to značilo, da oni više nisu bili privezani za jednog proizvođača i mogli su da izaberu za sebe opremu, koja nabolje odgovara njihovim potrebama. Svaki proizvođač je mogao da kupi licencu na PostScriptinterpretator i da ga ugradi u svoje uređaje. Sintaksa PostScript-a je bila dostupna svima, koji su želeli da pišu programe sa njegovom podrškom.

PostScript je bio prilično riskantan projekat za Adobe i oni su mogli žestoko da izgube da se nije umešao Stiv Džobs rukovodilac kompanije Apple. U toku 1985. godine počela je da opada prodaja računara Macintosh, i Apple je bilo neophodno nešto novo za svoje buduće modele kompjutera. Džobsu se dopala Adobe-ova ideja, i on je nagovorio Vornoka da napravi PostScript kontroler za štampač Apple LaserWriter, uloživši 2,5 miliona dolara u njegovu kompaniju. Taj štampač je bio sličan HP-ovom LaserJet-u, ali mu je PostScriptkontroler omogućavao izvlačenje stranica visokog kvaliteta. Računar i moćan štampač ne bi mogli mnogo da urade u to doba, ali su kompanije Apple i Adobe imale sreće. Oni su pronašli trećeg partnera, malu tek nastalu firmu, koja je napravila program, koji je mogao da iskoristi svu snagu Macintosh-a i LaserWriter-a. Ta kompanija se zvala Aldus a njihov program PageMaker. Tako je nastalo stono izdavaštvo (DTP) i za samo jednu godinu kombinacija LaserWriter-a, PostScript-a i PageMaker-a ,spasila je Apple i pretvorila je Aldus i Adobe u bogate kompanije. Firma Linotype je bila prvi proizvođač opreme, koji je shvatio značaj PostScript-a i opremio je svoje osvetljivaće filmova sopstvenim RIPom. Drugi proizvođači krenuli su za njim i uskoro je reč PostScript postala mantra u svetu izdavaštva.

U toku 1994. godine Adobe je izbacila sledeću verziju PostScript-a sa nazivom „level 2“. To je bila dugo željena obnova, koju su sa nestrpljenjem očekivali u izdavačkom svetu. Glavne mogućnosti „level 2“: Podrška za separaciju boja u samom RIP-u (Level 2 RIP-ovi mogu da prihvate kompozitnu PostScript datoteku i da urade separaciju boja). To nije obavezna funkcija i postoje neke razlike u njenoj realizaciji u RIP-ovima raznih proizvođača. , Dekompresija slika u RIP-u, Podrška za kompozitne fontove (to je važno za azijske zemlje, koje imaju ogroman broj karaktera u nacionalnom pismu.), Keširanje fontova i šablona: Keširani fontovi sada se brišu kada je to potrebno, Poboljšani algoritmi rasterizacije: za mnoge proizvođače RIPova to nije bila novost. Agfa je beć izbacila svoju tehnologiju Balanced Screening godinu dana ranije, koja je koristila visoko-efikasne rastere za potiskivanje muarea.

Adobe je napravio veliku grešku: prvo je objavila specifikaciju level 2 i tek zatim je počela sa njegovim uvođenjem. Time je omogućila konkurentima da izbace svoje emulatore level 2 mnogo brže nego što su to očekivali Adobe-u. Iako je level 2 imao neosporne prednosti, trebalo je puno vremena da bi prateći softver počeo da pravilno koristi nove mogućnosti. Na primer, funkcija in-RIP separacije boja nije pravilno podržana u XPress 4.11 (ta verzija, uprkos godinama, i dalje je najpopularnija), iako je on mnogo mlađi od level 2 specifikacije.

Adobe je, nejasno zašto, odlučio da se poslednja verzija naziva PostScript 3 umesto PostScript level 3. U poređenju sa level 2, PostScript 3 nije veliki napredak. Donekle je to razumljivo jer, do današnjeg dana, mnogi programi ne podržavaju ni level 2 u potpunosti.
Glavne prednosti PostScript 3:
• Podrška za više od 256 nivoa po boji. Adobe je omogućio 12- bitnu rasterizaciju u PostScript-kod. To omogućava da koristimo do 4096 nivoa po boji. Nekada je ograničenje na 256 nivoa po boji bivalo vidljivo na gradijentima velike dužine.
• Podrška PDF formata. PostScript 3 RIP-ovi podržavaju i PostScript level 2 i PDF-datoteke.
• Poboljšana podrška za separaciju boja u samom RIP-u: već su PostScript level 2 RIP-ovi mogli da izvrše separaciju, ali neke vrste slika, naprimer duotonovi i šestobojke, nisu se mogli obraditi. PostScript 3 sadrži dopunsku oblast boja nazvanu DeviceN. Ako je slika, koja nije CMYK, kodirana u toj oblasti, PostScript 3 RIP će izvršiti ispravnu separaciju.
• Web-spremna štampa. U doba Internet ekspanzije, Adobe nije mogao da stoji po strani i dodala je izvesnu internetfunkcionalnost u PostScript. Istina, ni jedan Adobe-ov partner nije dodao te funkcije u svoje uređaje. Svet izdavaštva suviše je ozbiljan da bi se povodio za svakim modnim trendom.


Kompanija Adobe Systems ime je dobila po potoku Adobe koji je proticao iza kuće jednog od njenih osnivača. Osnivači Džon Vornok i Čarls Geške pokušavali su da štede novac na svaki način, pa su pomoć tražili od prijatelja i familije. Tako je Vornokova žena Marva dizajnirala prvi Adobe logo.

adobe logo